U jednom trenutku života sam stao i shvatio da ja sebe više ne poznajem. Da, sjetio bih se, kao kroz maglu, onog starog mene i kao da sam želio da ponovo budem taj. Mislio sam da imam pameti da to sam uradim ali ne, opet sam se prevario. Međutim, ove priče ne bi bilo da «ono gore» nije poslalo baš nju. Fotografiju sam tada zapravo vrlo malo poznavao. Naravno, svi su, pa i ja čuli za nju. Mnogi su se u nju zaljubljivali a ja tu nisam bio izuzetak. Činilo se da je toliko nedostžna i evo, evo u ovom petsotom dijelu sekunde ja je imam. I tako se nastavilo dalje, tek poneku petstotu sekundu. Ipak, svo ostalo vrijeme ja sam nju sve više otkrivao i ne znajući da time, zapravo, otkrivam sebe. Samom sebi.